Vrhunac

Planirao sam za danas tekst pod naslovom Vrhunac. Nadam se da će za godinu dana imati smisla postaviti tekst pod naslovom Rasplet. Ako se to desi, napisaću malo detaljnije i o vrhuncu i o raspletu, kao i detaljnije o stvarima koje su se desile tokom samog eksperimenta.

Na krilima Crnog Labuda

Interesantna literetura o (ne)mogućnosti predviđanja je rad "Ko predviđa predviđače" Milana Ćirkovića (dostupno na internetu u celini, govori o retrokauzalnosti) i "The Black Swan: The Impact of the Highly Improbable" (autor Nassim Nicholas Taleb). Ako bi retrokauzalnost postojala, onda bi na osnovu sličnih događaja koji nemaju isti uzrok u prošlosti (Da li imaju isti uzrok u budućnosti?), znakova i sinhroniciteta bilo moguće primetiti "Crne Labudove" pre nego što su se pojavili.

Još jedan eksperiment

Učestvujem u još jednom eksperimentu sličnom ovom ovde. Nalazi se na sajtu http://2020.global.gaiaspace.org/global/pg/profile/malecic. Kako će i da li će taj drugi eksperiment uticati na ishod ovog ovde, nemam pojma.

Eventualni uspeh eksperimenta

Kako je prilikom igranja s retrokauzalnošću sam eksperimentator istovremeno i laboratorija i laboratorijski zamorac, koje bi bile poželjne karakteristike epsperimentatora? Možda bi bilo dobro da razmišlja kao umetnik - ne po svaku cenu da je talentovan, već da otprilike razume šta se dešava u glavi nekog umetnika. Takođe bi bilo dobro da voli filmove, stripove, romane ili bilo šta što ima čudnu priču. Ako je i sam nekad pokušao da napiše roman, strip ili filmski scenario i ako je, dok su druga deca šutirala loptu, više voleo da se igra izmišljenih mesta i likova, još bolje. Uspeh ovog konkretnog eksperimenta bi možda bio da za ovaj blog na kraju sazna daleko veći broj ljudi nego što je to trenutno slučaj.

Ako neko naleti na ovaj blog, a pročitao je knjige Carigradski drum Nenada Ilića ili Putnici Milovana-Miće Jovanovića, možda bi mogao da mi objasni zašto u njima piše ono što piše.

Šta će dalje biti

Ne znam da li je u pitanju paranoja, ali slučajnosti koje mi se dešavaju sve više rastu po broju i intenzitetu. Ovo nije sinhronicitet, ovo je perverzija. Osećam da ću pući. Daj Bože mentalnog zdravlja da na kraju ovog "eksperimenta" budem u stanju da napišem smisleni zaključak.

Zaplet

Još četiri godine. Izgleda da ovo stvarno radi.

Uvod

Evo predloga za eksperiment kojim bi se eventualno dokazalo postojanje retrokauzalnosti na makroskopskom i svesnom nivou. Pošto je u eksperimentu obično potrebno da se posmatra kauzalna veza između uzroka u prošlosti i očekivanog rezultata u budućnosti, ovde ne može postojati očekivani rezultat. Metod eksperimenta i kontrolisani uslovi bi samo ograničili mogućnost potpune realizacije eksperimenta. Ako nemamo metodologiju, aparaturu, očekivanu ulaznu fizičku veličinu, očekivanu izlaznu fizičku veličinu, čak ni kontrolisane uslove, šta nam onda preostaje? Preostala je samo ponovljivost sumnjivog kvaliteta, uvod, zaključak, vremenski interval vršenja eksperimenta, ludi eksperimentator i mesto na kome će biti objavljen eksperiment.
Neka mesto na kome će biti objavljen uvod (koji upravo čitate) bude sajt koji uređuje neko totalno anoniman i beznačajan. Još bi bilo dobro kad bi sajt u trenutku pisanja uvoda bio slabo posećen, kao što je recimo slučaj sa ovim sajtom. Bez ikakve metodologije i očekivanog rezultata, a uz evidentan rizik da eksperimentator bude proglašen za budalu, neka vreme za objavu rezultata bude za pet godina (20. dan, 10. mesec, za 5 godina- lako se pamti). Zaključak će biti objavljen 20. oktobra 2013. Možda to neće biti na ovom sajtu (da izbegnemo kontrolisane uslove). Ako eksperiment ne uspe, to ne može nikako biti dokaz protiv postojanja retrokauzalnosti. Neuspeh može eventualno poslužiti kao dokaz da je eksperimentator glupan.
Želim da se zahvalim Lynne McTaggart i Fredu Alanu Wolfu od kojih sam ukrao ideju. Za razliku od njih, trudiću se da izbegavam instant misticizam (da ne kažem misticizam u prahu).