Kako je prilikom igranja s retrokauzalnošću sam eksperimentator istovremeno i laboratorija i laboratorijski zamorac, koje bi bile poželjne karakteristike epsperimentatora? Možda bi bilo dobro da razmišlja kao umetnik - ne po svaku cenu da je talentovan, već da otprilike razume šta se dešava u glavi nekog umetnika. Takođe bi bilo dobro da voli filmove, stripove, romane ili bilo šta što ima čudnu priču. Ako je i sam nekad pokušao da napiše roman, strip ili filmski scenario i ako je, dok su druga deca šutirala loptu, više voleo da se igra izmišljenih mesta i likova, još bolje. Uspeh ovog konkretnog eksperimenta bi možda bio da za ovaj blog na kraju sazna daleko veći broj ljudi nego što je to trenutno slučaj.
Ako neko naleti na ovaj blog, a pročitao je knjige Carigradski drum Nenada Ilića ili Putnici Milovana-Miće Jovanovića, možda bi mogao da mi objasni zašto u njima piše ono što piše.
Нема коментара:
Постави коментар